Енглеска абецеда: свих 26 слова, изговор и примери

Енглеска абецеда ће вам бити корисна и дуго после првог часа. Потребна вам је када телефоном саопштавате своје име, проверавате имејл адресу, питате како се пише непозната реч или покушавате да разумете шифру прочитану наглас. У тим ситуацијама није довољно да знате значење речи: потребно је да препознате и именујете појединачна слова правилним редоследом.

Учење абецеде подразумева више од рецитовања познатог низа. Треба да повежете сваки написани облик са његовим називом и разумете зашто тај назив не мора бити глас који чујете у речи. Овај водич објашњава те разлике тамо где се појављују, даје потпуну прегледну табелу и показује како да слова користите у свакодневним ситуацијама.

Колико слова има енглеска абецеда?

Савремена енглеска абецеда има 26 слова. Користи латинично писмо и почиње словом A, а завршава се словом Z. Свако слово има велики и мали облик: A–a, B–b, C–c. То су два облика истог слова, а не засебна слова, па абецеда нема 52 слова.

За велика слова у енглеском се користи и назив capital letters. Срећете их на почетку реченица и у именима, док је већина слова унутар обичних речи мала. Учите оба облика заједно: то што препознајете велико R у наслову не значи нужно да ћете одмах препознати мало r у другом фонту.

Енглески текст се пише слева надесно. Абецедни редослед је важан у речницима, индексима и списковима поређаним по абецеди, али вам не говори како се реч изговара. Користан циљ је да довољно добро познајете и низ и појединачна слова да бисте их препознавали без поновног набрајања од A.

Слово, његов назив и глас нису исто

Слово је писани знак. Његов назив је оно што изговарате када га именујете засебно. Глас је звук који чујете и производите током говора. Разликовање ова три појма спречава једну од најчешћих почетничких грешака: покушај да прочитате реч спајањем назива њених слова.

На пример, назив слова B је /biː/. Међутим, на почетку речи book оно представља глас /b/, а не цео слог /biː/. Слово A зове се /eɪ/, али у речи cat представља /æ/. Спеловањем C–A–T саопштавате како се реч пише; изговарањем /kæt/ показујете како се изговара.

Однос између писања и говора не своди се увек на једно слово за један глас. У речи ship два слова sh заједно представљају /ʃ/. У речи name завршно e нема сопствени глас. То су обрасци читања и писања које ћете постепено учити. Не морате да савладате сваки образац пре учења абецеде, али не очекујте да називи слова буду упутство за изговор сваке речи.

Прочитајте и: Правила читања енглеског за почетнике: гласови, слова и примери

Цела енглеска абецеда са изговором

Средња колона у наставку приказује назив сваког слова у фонетској транскрипцији. У њој нису наведени сви гласови које слово може да представља у речима. Пример речи помаже вам да препознате слово у употреби; не значи да се оно у тој речи изговара као његов назив.

Табела користи уобичајени британски речнички изговор и приказује честе америчке варијанте за O, R и Z. Стварни изговор се разликује међу говорним варијантама, па су ово корисни референтни облици, а не списак свих могућих варијанти.

Користите табелу у оба смера. Погледајте слово и изговорите његов назив; затим послушајте назив слова на снимку и препознајте написано слово. Ти задаци проверавају различите делове вештине. Штампана табела не може да прикаже сваки детаљ изговора, па упоредите свој изговор са поузданим звучним снимком, на пример са британским и америчким снимцима у речнику Cambridge Dictionary.

Како да разумете знаке за изговор

Фонетска транскрипција бележи изговор, а не уобичајени правопис. Знаци између косих црта, као што је /biː/, показују како се изговара назив слова. Не морате да научите целу Међународну фонетску азбуку, односно IPA, пре употребе табеле. Почните од неколико знакова који се понављају у називима слова и повежите их са снимцима.

Знак /iː/ јавља се у називима слова B, C, D и још неколико слова. Ознака ː означава дужину у овом систему транскрипције. У /eɪ/ самогласник прелази из једног положаја у други унутар једног слога; то нису два засебно изговорена самогласничка слога. Знак ˈ испред првог слога назива слова W показује главни акценат.

Приближни записи српским словима могу да вам помогну на почетку, али нису прецизна фонетска транскрипција. Српски нема све исте гласове, а познате правописне навике могу да вас наведу на другачији изговор. Такве подсетнике користите уз снимак, а не уместо њега. Имајте на уму и да знаци IPA имају своје вредности: слово I зове се /aɪ/, док знак IPA /i/ представља самогласнички глас, а не назив тог слова.

Самогласничка и сугласничка слова и посебна улога слова Y

Пет слова која се уобичајено сврставају у самогласничка јесу A, E, I, O, U. Преостало 21 слово обично се сврстава у сугласничка, али та подела не описује у потпуности како слова функционишу у речима. Нарочито је важно да Y може да представља и сугласник и самогласник.

На почетку речи yes, y представља сугласник /j/. У речи my представља самогласник /aɪ/; на крају речи happy представља самогласник који се у речницима за ученике често бележи као /i/. Назив самог слова остаје /waɪ/. Његова улога се мења у зависности од речи, а не зато што је абецеди додато ново слово.

Самогласници и сугласници могу да означавају и врсте гласова. Самогласници се углавном производе без сужења карактеристичног за сугласнике; сугласници подразумевају сужавање или затварање пролаза ваздуха негде у говорном апарату. У енглеском ћете чути више самогласничких гласова него што има самогласничких слова. За сада је важно да знате да бројање слова и бројање гласова нису исти задатак.

Да ли британски и амерички енглески користе различите абецеде?

Не: оба користе истих 26 слова у истом редоследу. Разлика у називу слова не мења ни абецеду ни начин писања речи која се диктира. Најјаснији свакодневни пример је Z: у британском енглеском уобичајено је zed /zed/, док се у америчком користи zee /ziː/. Оба назива означавају исто последње слово. Снимке можете да упоредите у одредници за Z у речнику Cambridge Dictionary.

Табела приказује и разлике за O и R. Корисно је да се држите једног модела док учите да изговарате називе, а да се кроз слушање упознајете и са другим честим варијантама. Можете чути и регионалне називе, међу њима haitch за H; у табели је широко прихваћен наставни облик aitch /eɪtʃ/. Непозната варијанта је разлог да проверите шта је речено, а не да претпоставите да је говорник именовао друго слово.

Која енглеска слова је лако помешати?

Неки називи се разликују у само једном гласу. На пример, B /biː/ и P /piː/ имају исти самогласник, па разлику носи почетак назива. Други парови имају исти почетак, али различите самогласнике: G /dʒiː/ и J /dʒeɪ/. Вежбајте тежак пар заједно, а затим га убаците међу неповезана слова како бисте препознавали оно што чујете, уместо да предвиђате следећи одговор.

На називе E /iː/ и I /aɪ/ треба посебно обратити пажњу ако већ користите српску латиницу. Познат написани облик у енглеском може да има другачији назив. Исто тако, V /viː/ и W /ˈdʌb.əl.juː/ су различита слова са веома различитим називима; W зове се double-u.

Мешање облика слова је посебан проблем. Мала слова b и d, односно p и q, у почетку могу бити тешка за разликовање. У неким фонтовима слично изгледају и велико I, мало l и цифра 1. Упоредите их у јасном штампаном облику и вежбајте њихово засебно писање. Ако је знак у шифри нејасан, питајте да ли је велико слово, мало слово или број.

Када се користе велика слова?

Употреба великих слова део је учења абецеде, а не промена изговора. Називи A и a су исти, али избор облика може бити важан у писању. Реченице почињите великим словом и користите га за имена људи, називе земаља, језика, дана у недељи и месеци.

Заменица I увек се пише великим словом у стандардном писаном енглеском, чак и усред реченице. Погледајте I study English on Monday. (Учим енглески у понедељак.) За употребу великих слова постоје три различита разлога: I је заменица, English назив језика, а Monday назив дана. За разлику од енглеског, називи језика, дана и месеци у српском се обично пишу малим словом.

Заједничке именице не добијају аутоматски велико слово само зато што означавају нешто важно. У примеру I have a book. (Имам књигу.) реч book остаје написана малим словом. Прво научите свакодневна правила; посебну употребу великих слова у насловима, логотипима и неким скраћеницама можете да учите када се са њом сусретнете.

Прочитајте и: Енглеска граматика за почетнике: основна правила са примерима

Како да спелујете име и друге податке

Спеловати значи изговорити назив сваког слова засебно, правилним редоследом. То није исто што и поновити целу реч гласније или спорије. Ако неко пита Could you spell that, please? (Можете ли то да спелујете, молим вас?), жели да буде јасно како се то пише. Одговорите називима слова, са кратком паузом између њих.

За име Lisa реците L–I–S–A: /el/ – /aɪ/ – /es/ – /eɪ/. Тако слушаоцу говорите која слова да напише; не описујете како се име изговара. Ако неко слово није чуо, питањем Could you repeat that letter? (Можете ли да поновите то слово?) тражи појашњење. Слушалац може да понови низ како би га проверио.

Код имејл адреса важни су и интерпункцијски знаци. Симбол @ чита се at, а тачка у адреси чита се dot. То нису додатна слова абецеде. Цртицу или доњу црту такође треба изричито навести ако се појављују у адреси. Вежбајте спеловање измишљене адресе уместо да у јавној вежби делите личне податке. За вођено вежбање слушања, British Council нуди активност посвећену спеловању имена.

Како да научите абецеду тако да заиста можете да је користите

Почните од мале групе слова коју можете пажљиво да увежбате. Погледајте сваки велики и мали облик, послушајте назив и сами га изговорите. Затим прекријте колону са изговором и покушајте да именујете слово. Ако не можете да се сетите назива, проверите га и покушајте поново касније. Циљ је да повежете облик са називом, а не само да више пута читате транскрипцију.

Када вам група постане позната, промените редослед. Песмица о абецеди или научени низ могу да помогну да се сетите шта долази следеће, али стварна имена и адресе нису поређани по абецеди. Замолите некога да вам издиктира неколико слова или користите снимак са паузама, запишите шта чујете и упоредите са одговором. Уочите конкретан пар који је изазвао грешку, уместо да сваки пут почињете целу абецеду изнова.

Затим користите кратке речи и имена за две различите активности. Најпре изговорите целу реч после снимка, а потом је спелујте називима слова. Када раздвојите ове задатке, лакше ћете разумети однос између изговора и писања. Можете да додајете нове речи док и даље вежбате абецеду; нема потребе да одлажете целокупно учење речи док вам свако слово не постане лако.

На слова која вам задају тешкоће враћајте се и у каснијим вежбањима. Корисна провера је да ли их препознајете ван абецедног реда, повезујете велике и мале облике, записујете слова која чујете и спелујете познато име без гледања у табелу. Не морате све то да радите брзо. Јасна и тачна комуникација важнија је од брзог рецитовања абецеде.

Прочитајте и: Изговор и разумевање енглеског говора: аудио, транскрипција и петоминутна вежба

Проверите шта сте разумели

Ови кратки задаци проверавају разлике објашњене у тексту. Покушајте да одговорите пре него што отворите објашњења. Ако погрешите, вратите се на одговарајући одељак и утврдите да ли је тешкоћу изазвао облик слова, његов назив или глас у речи.

1. Колико слова садржи савремена енглеска абецеда? Да ли се велики и мали облици броје одвојено?
2. Које слово се зове /aɪ/: E или I?
3. Која је разлика између назива слова G и J?
4. Спелујте pen наглас користећи називе слова. Да ли је то исто што и изговорити целу реч?
5. Зашто ship има четири слова, али три гласа у уобичајеном изговору?
6. Да ли y представља самогласник или сугласник у речима yes и my?
7. Исправите употребу великих слова: i study english on monday.

Шта следи после абецеде?

Када можете да препознате и именујете слова, пређите на честе обрасце читања, корисне речи и кратке реченице. Научите шта реч значи, послушајте је као целину и уочите како је њен написани облик повезан са оним што чујете. Абецеда вам помаже да опишете писани облик, док вас вежбање читања учи како слова делују заједно.

Можете да користите вежбе речи у LuvStudy-ју да повежете енглеске речи са значењима, послушате њихове снимке и вежбате писање у активностима за учење. То су вежбе речи, а не посебан курс абецеде нити аутоматска процена вашег усменог изговора. Сачувајте табелу абецеде као подсетник и вратите јој се кад год треба да проверите назив слова.