Можете да знате речи за особу, радњу и предмет, а да и даље не будете сигурни како да их повежете. Енглеска граматика објашњава те везе: ко нешто ради, да ли се то дешава редовно или управо сада, на који предмет мислите и да ли нешто саопштавате или постављате питање. Њена практична сврха је да јасно изразите оно што желите да кажете.
Почетнику често не представља тешкоћу једно сложено правило, већ неколико малих одлука у истој реченици. Да ли вам треба is или does? Да ли глаголу треба -s? Да ли уз именицу иде a или the? Учење система смисленим редоследом олакшава разумевање тих избора.
Овај водич гради тај темељ корак по корак. Обухвата основну енглеску граматику потребну да се представите, говорите о свакодневним догађајима, тражите информације и повезујете једноставне мисли. Није списак свих изузетака. Сваки одељак објашњава образац и ставља примере уз објашњење, тако да видите и како је реченица састављена и зашто се користи одређени облик.
Почните од структуре енглеске реченице
У обичној изјавној реченици субјекат најчешће стоји испред глагола. Субјекат говори о коме или о чему је реч; глагол изражава радњу или стање. Ако радња има објекат, он обично следи после глагола. Погледајте Maya reads a message. (Маја чита поруку.) Овде је Maya субјекат, reads глагол, а a message објекат.
Тај редослед носи значење. У реченици The dog follows the boy. (Пас прати дечака.) пас је тај који прати; замена места двеју именица мења онога ко врши радњу. Зато енглески не дозвољава увек ред речи који делује природно у српском. Најпре пронађите субјекат и глагол, а затим додајте информације потребне да мисао буде потпуна.
Није свакој реченици потребан објекат. The baby sleeps. (Беба спава.) јесте потпуна реченица, док The baby is tired. (Беба је уморна.) користи is да повеже субјекат са описом. Уобичајене потпуне изјавне реченице углавном захтевају исказан субјекат: It is cold. (Хладно је.) садржи it, иако се то не односи на одређени предмет. Заповести су чест изузетак: Open the window. (Отворите прозор.) обраћа се слушаоцу без изричитог you.
Заменице: ко нешто ради и на кога се радња односи
Заменице омогућавају да говоримо о људима и стварима без сталног понављања имена. Њихов облик може да се мења у зависности од улоге у реченици. Субјекатски облик стоји на месту субјекта; објекатски облик користи се после многих глагола и после предлога. Погледајте She knows me. (Она ме познаје.) Овде је she субјекат, а me објекат. Замена тих облика са her и I не би сачувала правилну структуру.
| Субјекат | Објекат | Присвојни облик испред именице |
|---|---|---|
| I | me | my |
| you | you | your |
| he | him | his |
| she | her | her |
| it | it | its |
| we | us | our |
| they | them | their |
Последња колона показује коме нешто припада или с ким је особа повезана: my friend (мој пријатељ), their house (њихова кућа). Ови облици стоје испред именице. Упоредите This is my bag. (Ово је моја торба.) са This bag is mine. (Ова торба је моја.) Облик mine стоји самостално. Користите my bag, а не the my bag. Уз име особе, припадност се може изразити помоћу 's: Maya's bag (Мајина торба).
You може да се односи на једну особу или више њих; уобичајено слагање са глаголом остаје исто. They може да означава више људи или ствари, а користи се и за једну особу, на пример када њен род није познат. И тада се користе облици попут they are и they have. Учите заменице као делове целих реченица, а не само као издвојен списак превода.
Глагол be: зашто су am, is и are важни
Глагол be повезује субјекат са информацијом о идентитету, стању или месту. У садашњем времену користите am уз I, is уз he, she, it и субјекте исказане именицом у једнини, а are уз you, we, they и субјекте у множини. Избор зависи од субјекта, а не од најближе речи.
У реченици My sister is a doctor. (Моја сестра је лекарка.) облик is повезује особу са занимањем. У We are tired. (Уморни смо.) повезује људе са стањем, а у The keys are on the table. (Кључеви су на столу.) саопштава где се налазе. Неки језици изостављају еквивалент глагола be у таквим исказима, али је у овим стандардним енглеским реченицама потребан. И узраст се изражава тим обрасцем: I am twenty. (Имам двадесет година.) У српском овде користимо „имати“, а не „бити“.
За одрични облик ставите not после глагола: She is not ready. (Она није спремна.) За питање ставите глагол испред субјекта: Is she ready? (Да ли је спремна?) У овај образац не додајте do. Скраћени облици попут I'm, isn't и aren't чести су у разговору и неформалном писању.
Be није универзална реч коју треба ставити испред сваке радње. I work. (Радим.) не захтева am. I am working. (Управо радим.) другачија је, правилна конструкција, објашњена касније. I am work. неправилно спаја те две могућности.
Именице: једнина, множина и оно што се не броји непосредно
Бројива именица може да означава појединачну ствар коју бројимо: једна карта, две карте. Уобичајени наставак за множину је -s, али се правописни обрасци разликују: box–boxes, city–cities, boy–boys. Постоје и неправилне множине, као child–children (дете–деца). Не додајте апостроф само да бисте направили множину.
Небројиве именице се у својим уобичајеним значењима користе другачије. Water (вода), information (информације) и furniture (намештај) у тим значењима се обично не броје непосредно. Реците some information (неке информације), а не an information. Да бисте пребројали количине или јединице, додајте одговарајућу бројиву именицу: two glasses of water (две чаше воде) или three pieces of furniture (три комада намештаја).
Бројивост зависи од употребе и значења речи, а не само од тога да ли се предмет у стварности може пребројати. Именица може имати обе употребе: chicken може да означава месо, док a chicken означава једну птицу. Речник за ученике може да вам помогне да проверите жељено значење. Не претпостављајте да енглески образац одговара српском.
Some често уводи неодређену количину у потврдним реченицама: We have some rice. (Имамо мало пиринча.) Any је често у одричним реченицама и неутралним питањима: We don't have any rice. (Немамо нимало пиринча.) То су чести обрасци, а не апсолутна правила: у понудама се често користи some, као у Would you like some tea? (Желите ли чај?) За питања о количини користите How many tickets? (Колико карата?) уз бројиву именицу у множини и How much water? (Колико воде?) уз небројиву именицу.
Чланови: када користити a, an, the или изоставити члан
Чланови помажу слушаоцу да препозна на коју особу или ствар мислите; српски нема ову категорију речи. Користите a/an уз бројиву именицу у једнини када уводите једног припадника категорије, а не одређујете слушаоцу којег тачно. Користите the када слушалац може да препозна особу или ствар на коју мислите. У примеру I bought a lamp. The lamp is blue. (Купио сам лампу. Та лампа је плава.) друга реченица се враћа на већ поменуту лампу.
То није само правило о првом и другом помињању. Можете да питате Could you close the door? (Можете ли да затворите врата?) и без ранијег помињања ако је јасно о којим вратима је реч. Изаберите a или an према следећем гласу, а не написаном слову: у споју a university именица почиње гласом /j/; у споју an hour именица почиње самогласником.
У општим тврдњама именице у множини и небројиве именице често немају члан: Dogs need exercise. (Псима је потребно кретање.) Бројивој именици у једнини обично је потребна одредница: a book, the book или my book. Одредница је овде реч која помаже да се именица ближе одреди. Више детаља пронаћи ћете у објашњењу чланова у Cambridge граматици.
Придеви, прилози и основно поређење
Придев описује особу или ствар. Обично стоји испред именице, као у a quiet room (тиха соба), или после be, као у The room is quiet. (Соба је тиха.) Енглески придеви обично не мењају облик према множини или граматичком роду именице. Исти облик quiet појављује се у two quiet rooms (две тихе собе). Наставак за множину додајте именици, а не придеву.
Прилог може да опише како се радња врши. Упоредите She is careful. (Она је пажљива.), што описује особу, са She drives carefully. (Она пажљиво вози.), што описује њену вожњу. Многи прилози за начин завршавају се на -ly, али тај наставак није универзалан критеријум. Fast може бити и придев и прилог, док је friendly придев. Уобичајени прилог који одговара придеву good (добар) јесте well (добро).
При поређењу две ствари многи кратки придеви добијају -er: This bag is cheaper than that one. (Ова торба је јефтинија од оне.) Уз многе дуже придеве користи се more: This chair is more comfortable. (Ова столица је удобнија.) Суперлатив издваја највиши или најнижи степен особине у групи: the cheapest bag (најјефтинија торба), the most comfortable chair (најудобнија столица). Неки облици су неправилни, међу њима good–better–best. Уз нови придев учите и његове облике поређења када су вам потребни и не спајајте оба начина грађења компаратива у облике попут more cheaper.
Have и there is: поседовање није исто што и постојање
Користите have да говорите о поседовању и многим личним односима или особинама. У времену Present Simple користите has уз he, she, it и субјекте исказане именицом у једнини: Maya has a bicycle. (Маја има бицикл.) У овом обрасцу питања и одричне реченице користе do/does: Does Maya have a bicycle? (Да ли Маја има бицикл?) После does главни глагол је have, а не has. То је основни облик: речнички облик без to, као have, work или go.
Срешћете и have got, нарочито за поседовање у говорном британском енглеском. Има сопствени образац питања: Have you got a bicycle? (Имате ли бицикл?) Обе конструкције су корисне, али их немојте мешати у Do you have got ...? Док учите, почните од једног обрасца и користите га доследно.
There is и there are уводе постојање или присуство нечега. Користите There is a shop near my house. (Близу моје куће постоји продавница.) да први пут уведете продавницу, а There are two shops. (Има две продавнице.) за множину. Упоредите The shop is near my house. (Та продавница је близу моје куће.) Сада је продавница већ одређена и описујете где се налази. У тим уводним реченицама there не значи удаљено место.
Present Simple: навике, чињенице и садашње ситуације
Present Simple, просто садашње време, користите за навике, опште чињенице и ситуације које представљате као општеважеће у садашњости. I walk to work. (Идем пешке на посао.) описује уобичајену навику, не нужно радњу која се одвија док говорите. She lives near the station. (Она живи близу станице.) описује њену садашњу ситуацију; не тврди да ће ту живети заувек.
Код већине глагола користите основни облик уз I, you, we, they. Уз he, she, it или субјекат исказан именицом у једнини додајте -s или одговарајућу правописну варијанту: works, watches, studies. У питањима и одричним реченицама does већ носи ознаку тог облика, па се главни глагол враћа у основни облик: Does she work here? (Да ли она ради овде?) She doesn't work here. (Она не ради овде.)
Уз I, you, we, they и субјекте исказане именицом у множини, ова питања користе do, а одричне реченице do not, обично скраћено у don't: Do they work here? (Да ли они раде овде?) They don't work here. (Они не раде овде.) Главни глагол остаје у основном облику. Имајте на уму да be има сопствени образац, објашњен раније.
Речи за учесталост као often (често) и usually (обично) најчешће стоје испред главног глагола, али после be: I usually cook. (Обично кувам.) I am usually busy. (Обично сам заузет.) Present Simple може да описује и ред вожње или утврђени распоред. Научите његова главна значења пре ређих употреба; водич British Council-а за Present Simple нуди додатно вежбање.
Present Continuous: радња у току или привремена ситуација
Present Continuous, садашње трајно време, користи am/is/are, а затим облик са -ing. Оба дела су важна: правилно је I am reading. (Управо читам.), а не I reading. Конструкција представља радњу као нешто што је у току у периоду о коме говорите. То може бити управо овај тренутак или привремени период око садашњости.
Упоредите She works in a hotel. (Она ради у хотелу.) са She is working in a hotel this month. (Овог месеца ради у хотелу.) Прва реченица представља њен посао као садашњу општу ситуацију. Друга наглашава привремени ангажман; она не мора да ради баш у секунди када то кажете. Разлика је у значењу које желите да изразите, а не само у присуству временског израза.
Многи глаголи који описују стања, укључујући know (знати) и need (требати) у њиховим уобичајеним значењима стања, обично се користе у простим облицима. Реците I know the answer. (Знам одговор.) и када говорите о садашњости. Неки глаголи мењају значење зависно од употребе простог или трајног облика, зато ово полазно правило не претварајте у тврдњу да одређени глагол никада не може имати облик са -ing.
Past Simple: завршена ситуација у прошлости
Past Simple, просто прошло време, смешта догађај или ситуацију у завршено прошло време. То време може бити наведено, као у We visited our friends yesterday. (Јуче смо посетили пријатеље.), или се разумети из разговора. Реченица не мора да садржи реч yesterday да би се користило ово време. Важан је прошли контекст, а не присуство одређене кључне речи.
Правилни глаголи обично граде прошли облик помоћу -ed, уз правописна прилагођавања где су потребна. Неправилни глаголи имају облике које треба научити: go–went, see–saw. У обичним питањима и одричним реченицама са овим глаголима радње користите did или didn't и основни облик: Did you go? (Да ли сте ишли?) I didn't go. (Нисам ишао.) Информацију о прошлости већ носи did, па је didn't went неправилно.
Be има другачији образац у прошлости: I/he/she/it was и you/we/they were. Користите Was she at home? (Да ли је била код куће?) и She wasn't at home. (Није била код куће.) без did. При вежбању јасно разликујте be од обичних главних глагола.
Како говорити о будућности: will, going to и договори
Енглески има више начина за изражавање будућности. Will са основним обликом може да изрази предвиђање, обећање или одлуку донету у тренутку говора. Ако видите да неко тешко носи торбу, I'll help you. (Помоћи ћу вам.) може да изрази вашу тренутну одлуку. Одрични облик won't значи will not.
Be going to са основним обликом често изражава већ постојећу намеру или предвиђање засновано на садашњим показатељима. I'm going to study tonight. (Вечерас ћу учити.) представља план који већ имате. У тој конструкцији задржите am/is/are; I going to study није потпуно.
Present Continuous може да опише договорен будући догађај: We're meeting our teacher tomorrow. (Сутра се састајемо са наставником.) Ови избори могу да се преклапају, а контекст утиче на то који звучи природно. Не третирајте will као обавезан превод сваке мисли о будућности. Најпре одлучите да ли саопштавате одлуку, описујете намеру или говорите о договору.
Present Perfect: увод у повезаност са садашњошћу
Present Perfect користи have/has и прошли партицип, који се често назива трећим обликом глагола. Код правилних глагола пише се исто као прошли облик са -ed; неправилни облици могу да се разликују, као у write–wrote–written. Повезује прошлу ситуацију са садашњошћу, уместо да је само смести у завршени прошли период.
На пример, I have lost my key. (Изгубио сам кључ.) може да објасни зашто сада не можете да отворите врата. I lost my key yesterday. (Јуче сам изгубио кључ.) смешта губитак у одређено завршено време. Present Perfect се обично не комбинује са изразом за завршено прошло време као што је yesterday. Описује и искуства до садашњег тренутка и неке ситуације које још трају: I have lived here for two years. (Живим овде већ две године.) Особа и даље живи ту. Овај преглед је полазна тачка; друге употребе потражите у објашњењу времена Present Perfect на сајту British Council-а.
Прочитајте и: Енглеска времена: како да их научите без забуне (објашњење за почетнике)
Питања и негација: изаберите прави реченични образац
Не граде се сва енглеска питања додавањем исте помоћне речи. Најпре погледајте глаголску конструкцију. Код be померите тај глагол испред субјекта. Код обичног главног глагола у времену Present Simple или Past Simple већини питања треба do/does/did. Код модалног глагола, као што је can, померите тај глагол испред субјекта. Табела приказује и помоћно have у времену Present Perfect.
| Потврдна реченица | Питање | Одрична реченица |
|---|---|---|
| She is ready. | Is she ready? | She isn't ready. |
| She works here. | Does she work here? | She doesn't work here. |
| She can help. | Can she help? | She can't help. |
| She has finished. | Has she finished? | She hasn't finished. |
Код сложеног облика користите први помоћни глагол за питање, а за негацију ставите not после њега: Is she working? (Да ли она сада ради?) She isn't working. (Она сада не ради.) Помоћно have у Has she finished? (Да ли је завршила?) понаша се другачије од изражавања поседовања у Does she have a bicycle? (Да ли има бицикл?) Упитне речи обично стоје испред упитног обрасца: Where does she work? (Где она ради?) Не додајте још једно do када је одговарајући помоћни глагол већ присутан.
Чест изузетак су питања о самом субјекту. У неутралном питању Who works here? (Ко овде ради?) реч who заузима место субјекта, па нема does. Упоредите Who does she help? (Коме она помаже?) Овде је she и даље субјекат, а питате за објекат. Ова разлика је детаљније објашњена у Cambridge водичу за питања са упитним речима.
Can, should и must: способност, савет и неопходност
Модални глаголи другом глаголу додају значења као што су способност, дозвола, савет или неопходност. За почетника су can, should и must корисне полазне тачке. После њих следи основни облик без to и не добијају -s за треће лице: правилно је She can swim. (Она уме да плива.), а не She cans to swim.
Can може да опише способност или послужи за тражење дозволе: Can I sit here? (Могу ли да седнем овде?) Should обично уводи савет: You should rest. (Требало би да се одморите.) Must може да изрази снажан захтев: You must show your ticket. (Морате да покажете карту.) То су корисна основна значења, а не све могуће употребе.
Пазите на одричне облике. You mustn't enter. значи да је улазак забрањен. You don't have to enter. значи да не морате да уђете; не забрањује улазак. Та значења нису заменљива. Have to такође изражава неопходност, али граматички користи облике попут Does she have to ...? Више детаља има у Cambridge објашњењу глагола must.
Предлози: описивање времена, места и кретања
Предлози повезују именицу или заменицу са остатком реченице. Могу да одреде место, време или смер. Њихова значења ретко одговарају једној речи у другом језику у сваком контексту, па је корисније учити предлог у целом изразу него очекивати да један превод свуда одговара.
За место, in често показује да је нешто унутар неке области или простора, on да је на површини, а at да је на одређеној тачки или месту повезаном са неком активношћу. Упоредите in the box (у кутији), on the desk (на радном столу) и at the bus stop (на аутобуској станици). То су полазни обрасци, а не потпуне дефиниције. Треба научити и устаљене изразе попут on the bus (у аутобусу).
За време користите at уз сате, on уз дане и датуме, а in уз месеце, године и годишња доба. Тако добијате at seven (у седам), on Monday (у понедељак) и in September (у септембру). Изразима попут next Monday (следећег понедељка) и last year (прошле године) обично није потребан ниједан од тих предлога. Кретање ка одредишту често користи to, као у go to school (ићи у школу), али уобичајени израз је go home (ићи кући), без to. Уочавајте и записујте целе спојеве када се са њима сусретнете.
Повезивање мисли помоћу and, but и because
Када можете да саставите једноставну реченицу, повежите је са другом мишљу. And (и) додаје информацију, but (али) уводи супротност, а because (зато што) наводи разлог. Веза треба да одражава оно што желите да кажете, а не само да продужи реченицу.
У реченици I want to practise, but I am tired. (Желим да вежбам, али сам уморан.) други део је у супротности са првим. У I am studying because I have a test tomorrow. (Учим зато што сутра имам тест.) објашњава разлог. Сваки део и даље захтева правилну унутрашњу структуру. Дужа реченица не укида потребу за субјектом, одговарајућим глаголским обликом или чланом.
Постепено градите ове везе. Две јасне повезане мисли корисна су полазна тачка пре дужих реченица са више зависних клауза. Када проверавате написани текст, питајте се и да ли је сваки део граматички исправан и да ли везник изражава однос који сте намеравали.
Прочитајте и: Језички блокови (chunks) у енглеском: шта су и 50 примера са преводом
Како да учите енглеску граматику не губећи из вида значење
Изаберите један практичан задатак и граматику која вам је за њега потребна. За представљање вежбајте заменице, be и једноставне именичке изразе. За опис свог дана вежбајте Present Simple. За опис недавног путовања почните од времена Past Simple. Тако сваки нови облик добија сврху и лакше видите која информација недостаје када реченица делује непотпуно.
Након што прочитате правило, напишите неколико реченица које су за вас истините или корисне. Промените субјекат, направите одричну реченицу и поставите питање, проверавајући које речи морају да се промене. Затим објасните разлику у значењу између два облика, на пример навике и радње у току. Ако не можете да објасните разлику, вратите се на ситуацију, а не само на наставак.
Прегледајте грешке по врстама. Изостављен субјекат, погрешан глаголски облик и изостављен члан траже различита објашњења. Ако исправите само видљиву реч, а не разумете њену улогу, касније ће вам бити тешко да направите другу реченицу. Враћајте се на исти образац са новим речима и тражите га у кратким текстовима и снимцима.
Фонд речи и граматика се међусобно подржавају. Можете да користите вежбе речи у LuvStudy-ју да увежбате значења и писање речи и послушате њихове снимке, а затим познате речи употребите у сопственим реченицама. Алат за вежбање речи не оцењује аутоматски граматику слободно написаних реченица; проверите их уз поуздан граматички приручник или са неким ко може да вам пружи тачну повратну информацију.
Проверите основна правила
Ови задаци обнављају правила која су већ објашњена у чланку. Изаберите одговор који одговара и облику и значењу. Објашњења су ту да бисте утврдили шта треба поновити, уместо да вежбу посматрате само као број поена.
- Изаберите глагол: My sister ___ at home. (am / is / are)
- Изаберите члан за један сат времена, без ближег одређења: We need ___ hour. (a / an)
- Исправите питање: Does he works here?
- Опишите радњу која се дешава сада: Please wait. I ___ a message. (write / am writing)
- Исправите одричну реченицу: We didn't went out yesterday.
- Изразите одсуство обавезе, а не забрану: You ___ bring food; we have enough. (mustn't / don't have to)
- Питајте која особа овде ради: Who ___ here? (work / works)
- Изаберите заменицу: Please send the address to ___. (I / me)
Одговори и објашњења
- My sister is at home. (Моја сестра је код куће.) Субјекат у једнини захтева is; глагол га повезује са местом.
- We need an hour. (Треба нам сат времена.) Реч hour почиње самогласником јер је њено почетно h немо.
- Does he work here? (Да ли он ради овде?) Does већ носи ознаку трећег лица, па главни глагол користи основни облик.
- Please wait. I am writing a message. (Молим вас, сачекајте. Пишем поруку.) Present Continuous представља радњу као нешто што се сада одвија; потребни су и am и writing.
- We didn't go out yesterday. (Јуче нисмо изашли.) После didn't користите основни облик go, а не прошли облик went.
- You don't have to bring food; we have enough. (Не морате да доносите храну; имамо је довољно.) Доношење хране није потребно. Mustn't би, уместо тога, изразило забрану.
- Who works here? (Ко овде ради?) Ово неутрално питање односи се на субјекат, па се не додаје does, а глагол задржава облик једнине садашњег времена.
- Please send the address to me. (Молим вас, пошаљите адресу мени.) После предлога to заменица добија објекатски облик.
Прочитајте и: Правила читања енглеског за почетнике: гласови, слова и примери
Шта да учите даље
Корисна основа је способност да саставите јасну реченицу, претворите је у питање или одричну реченицу и објасните зашто су употребљени њени главни облици. Не морате одмах да се сетите сваког стручног термина. Треба, међутим, да разликујете, на пример, опис са be од радње са обичним глаголом, као и навику од радње у току.
Одатле проширујте једну по једну област: детаљније проучавајте времена, учите избор чланова у различитим контекстима, усвајајте честе глаголске обрасце и вежбајте дужи повезани говор. Граматика постаје употребљива кроз поновљене сусрете са смисленим реченицама. Сачувајте овај водич као подсетник и вратите се одељку који одговара на ваше следеће питање.
